Samo da napomenem da taj Basara treba da pise jos sitnije jer ga ovako kako sad pise -jos uvijek mozemo procitati.

Bsara nije čitao #Piščeve zapise".Još u prvoj knjizi, onda kad je objavio "Daleko je sunce" njegovi saborci počeli su da ga špijuniraju.Od tada nije prestala hajka na Dobricu.Svi su ga napadali, svi pljuvali.A da li znate zašto.Zato što je u njegovom delu lice ovog naroda a u njemu Jov, neko na kome, bez posledica,možemo da izlivamo svoju zlovolju na život i istoriju koje nam nisu naklonjene.To je onaj ugriz za koji ima potrebu ajkula kad ogladni pa zgrabi komad sopstvenog tela.U Tim Zapisima je celi, celcati naš život,tu su sve drame, svi promašaji, sve zamke, sve alabuke, sve traume i sve istine celog prošlog i ovog veka.Pročitajte da se čudom načudite šta je sve taj čovek uradio.Sedeo i radio, neprestano i danju i noću.Čitajte prevaranti, čitajte vi koji bežite od svoga naroda, koji idete u alkohol da biste nešto videli, da vidite kako se od seljačeta strarao mit o čoveku piscu i njegovom delu koje je kvitesencija ovog našeg,srpskog celokupnog bisvtvovanja pod zvezdama.
Mnogo Basara mora Ćosića da smanjuje da bi bio iznad,.Sumnjam da takva presa u modernom svetu'postoji da se taj posao, za ovakvu pakost i ovoliku mržnju ,izvede.'Dve hiljade i nekoliko stotina stranica samo ovih zapisa i ko zna koliko stranica romana, tridesetak golemih tomova u sabranim delima i takav istorisjki angažman, takvo martirstvo odbrane interesa svoga naroda.Kad sve to jednom premerimo neće nikog iznenaditi ako neko bude presudio: On je ličnost veka ovoga naroda.A to izaziva traume u nestabilnima, frustriranima, u podočnjacima zla i pokora u strahovima od mita koji nas je održao i daj Bože koji će nas održati.A ti minorni zaverenici tajnih planova i zamućenih vidika, kojima je zavist zatrovala svaki razbor i sve puteve ka istinama, ne znaju da se češu o legenu i dela i života kakavu nikad u tom obliku i s toliko žilavosti, istrajnosti i znanja, kad se iz zemlje rađa čovek i delo,nismo imali i to iz centralne a ne periferijske Srbije.Pridružujem se ovim piscu teksta.

Ovaj moj zemljak Basara,pisac,kolumnista,ambasador,koji je djavo neznam,ali nije pod vinklu.Prica nerazumljivo,napada one koji su daleko iznad njega u svakom smislu,i mnogo voli da popuje.Ej,ljudi ,podrzati Karleusu u borbi za tkzv.prava homoseksualaca,a potom napadati Cosica,coveka koji ima dovoljno godina da je neukuso napadati ga,to moze samo neko ko ,ko sto rekoh ,nije pod vinklu.A kad pogledamo ko ga podrzava,sve je prejasno.

Veliki ‘’srpski pisac’’ i ‘’poznavalac srpskog jezika’’ je napisao rečenicu:
Zašto reditelj Mandić, očigledni istinoljubac, ne predloži Ćosiću da se priseti tih vremena - „vreme zmija“ svi pamtimo - i da ih opiše svojim „tolstojevskim“ stilom?
Iz konteksta navedene rečenice ‘’vreme zmija’’ je (po Basari) upravo vreme kojeg veliki pisac tek treba da se priseti. Vešto sam iskoristio ‘’piščevu’’ jezičku nepreciznost da bih mu odaslao nekoliko otrovnih strelica u njegovom omiljenom stilu: oko za oko, zub za zub!

Ma koliko se kritičari Ćosića i njegovog dela, (navodnog potkazivanja i sl.) trudili da budu objektivni i korektni, meni su uvek bili pokušaj omalovažavanja našeg velikana i napad na njega radi neke sujete ili ličnog ćara. Ali ovo što i kako čini Basara prevršilo je svaku meru. Laknulo mi je međutim kad sam pročitao komentar Nenada i Miroslava Anđelković, iz kojih se može videti šta sve utiče na mentalni sklop Basare. Nasrćući mržnjom na Ćosića počeo je sam sebi da umanjuje vrenost književnika ali i kao čoveka. Našao je on sebi spas kod estradnih kolmunista.

Mislim da je ovo pokušaj NIN-a da povrati čitanost, pošto je izgubio svoju ciljnu grupu - Srbe koji ne ljube Imperiju. Ostalo je nije mnogo bitno, no jeste očekivano.

Jedina moja zamerka Dobrici Cosicu je sto je bio "Otporas",e to ne mogu da shvatim nikako.
Ne mogu da shvatim da jedan vrhunski intelektualac ,nacionalista,rodoljub kakav je D.Cosic nije mogao da prozre "igru".

Eto i to smo dočekali da A. Mandić brani D Ćosića! Ko god ima malo duže pamćenje i prati naš politički i javni život trebalo bi da bude iznenađen, jer je A. Madić zagovarao uverenja suprotna Ćosićevim. A nije pokazivao u svojoj samoživosti ni mnogo tolerancije i razumevanja prema drugačijem mišljenju.
Ali, svako ima pravo na promenu, naročito nabolje. Utoliko podržavam njegovo zalaganje da Dobricu "malo puste na miru."
Na kraju, nije ovde u pitanju da istomišljenik brani napadnutog. Naravno, nije to glavna stvar. Radi se o tome da A. Mandić oseća da su njegovi baš isuviše preterali. Baš onako kako to čini neumorni Basara!

Nezavisno od psihofizickog stanja gospodina Basare, verujem da je sustinski u pravu, mada mi ne prija njegova ostrascenost. Dobrica Cosic je u crno zavio mnoge porodice u Krusevcu i okolnim mestima, tamo je bio strah i trepet po zavrsetku II svetskog rata. On je samouk u svemu, osim u ideoloskom zanesenjastvu svojevremeno, ne verujem da je uopste isao u gimnaziju, eto, moze se postati akademik sa osnovnom skolom. Period njegovog "progona i disidentstva" je kontrolisan i podrzavan od strane Udbe, uostalom kao i delovanje svih "eminentnih" disidenata. O umetnickoj vrednosti njegovih dela nemam visoko misljenje, malo bolja varijanta opusa Vuka Draskovica, kao sto se vec pokazuje, tesko da ce izdrzati sud vremena. Njegovi neelaborirani i prosti koncepti drzavnih i nacionalnih interesa i stereotipni prikazi nacionalnog bica su naneli dosta stete ovom narodu, bili su politicki zestoko rabljeni i definitivno su vodili ka stranputici.

Imam utisak da kod Basare postoji neki kompleks. Ne ponašaju se tako normalni, opušteni ljudi koji čvrsto veruju u ono što rade.

Da li ima neko u srbiji iz Basarinog okruženja, da li takav postoji, i da li takav to želi, da Basari pomogne?Svetislavu Basari je potrebna nega, njegova duša je bolesna!

Kada je zaključio da "niko nije svetac u svom selu" narodni genije je imao u vidu velikane poput Dobrice Ćosića. Kao što je prozreo i nas, njihove savremenike, pakosne, ljubomorne i zavidljive. Jer, sveci imaju sve - vrlinu čovekoljublja, dobrote i blage trpeljivosti, brojne talente, iznad svega istinoljublje i poštenje, vrednoću za predano učenje i rad na sebi. Kao što to sve ima i književnik, akademik, predsednik, neumorni humanistički pregalac, Dobrica Ćosić. A mi ništa od toga, čak suprotno. Zato njega i sve slične mrzimo ubilačkom strašću. Zato, kako god se zvali, postajemo teofobi, srbofobi, homofobi. Puštamo pogane jezičine, bljuvačka pera i kosurde. Jer, to je lakše nego dostići vrlinu.

Dobrica Ćosić nije svetac. Sam za sebe kaže da je grešnik. Ako i jeste, izuzetan je među nama ostalima, vazda spreman da grešku prizna, okaje i u granicama mogućeg ispravi. Toliko izuzetan, da je makar i samo time zaslužio da ga oni kojima je posvetio i život i delo bar toliko poštuju koliko je dovoljno da ga ostave na miru.

No, nastaviće moralne nakaze da pišu paškvile u uzaludnom pokušaju da se uzvise unižavanjem velikana. To je tužna neminovnost, ali možda i dobro i pravo. Jer, ništa ne može toliko uniziti čoveka, koliko pokušaj da se ponizi drugi.

Glavni arhitekta napada na Dobricu Ćosića nije Basara, već Mirko Kovač.

Dobrica Ćosić je najmudrija živa srpska glava. Pokušaj nekih da umanje veličinu njegovog dela je otužan i smešan.